Sa moje strane jastuka

Ozivljavanje savrsenog trenutka

Pripijam prste na sliku.U dodiru osecam spajanje.Povlacim ih ka dole,blago stiskajuci,sa najvecom zeljom da ga ozivim.Sekund ciste srece,ostvarenje zivotnog stremljenja.Odlomljeno parce neba,za nas.Dve kao gvozdjem kovane najcvrsce ruke,najtoplije umrsenih prstiju.Toliko jako,stvarajuci osecaj vecnosti, potpune lepote.Lepote osmeha.Lepote pobede.Zagonetne lepote samo naseg trenutka.Nevini pogledi,koji ne znaju za tuge.Otkucaji mira i uzavrelog zara na putu za raj.Usne prelivene strahom od prevelike tisine,ipak savrseno iscrtanim osmehom.Biserna misao kao da ispunjava vazduh,i zelja prosuta svuda po nama...Tren magije koji je slusajuci tudji vetar bespovratno izmaglio,bezeci u noc.Daleko..Budeci u drugima savrsen osecaj, ostavljajuci za sobom svetlucavi,koncasti trag,tragajuci ceo zivot za njim,cekajuci ga....
Znojavi dlanovi nevesto preklapaju pogled na sliku,vukuci za sobom tezinu,bol,ceznju..Svako secanje me iznova dotakne,ustreptalu,do one najdublje tacke gde sve prestaje.Gde se spoje dodir i sapat...tamo gde zaboravljam da disem,a setni uzdisaj davi. Pecat vrtloga realnosti utisnut u svaku poru tela .u novom grubom svetu,sve je fol...i sve prazno...ne mogu da cekam nastavak,ne umem da se borim,hocu da prestanem da mislim,da se secam,da volim...znam i ovu precicu,zanosi u bujice misli,i bespomocnog zaustavljanja svega... 
Na tren dodirnem svetlucavi konac,pridrzim ga cvrsto.Vuce me,vuce...i taman kad pomislim da sam ga uhvatila,izmakne...Pruzam ruke...vazduh......................................................
Pripijam prste na sliku...

April 2009